Свако ко се иоле бавио животом и делом Николе Тесле, није могао да се не сретне са професором Маринчићем. То се десило и мени. Још као основац који се заинтересовао за Теслу, срео сам се интервјуима, чланцима и књигама професора Маринчића. Професор је готово деценију и по био директор Музеја Николе Тесле и био је један од највећих познавалаца (у читавом свету) Теслиног живота, а исто тако и дела. Још тада сам помислио како би било лепо познавати овог човека, човека најближег Николи Тесли. И ето, жеља ми се испунила. Не само да сам га упознао, већ сам имао и прилике да сарађујем са њим.
Када сам учестовао на пројекту израде Теслиног трансформатора за изложбу поводом 150 година од рођења Николе Тесле, коју је професор Маринчић организовао у галерији САНУ-а, често је навраћао у нашу лабораторију. Ми смо испрва мислили, он је стар и ти доласци му представљају терет, али шта ће, то му је обавеза као организатора изложбе. Веома смо се преварили. Посећивао нас је, а ми бисмо му говорили докле смо стигли, како смо који део технички решили, али његову знатижељу једва смо могли да задовољимо. Толико је био пун енергије и жеље за сазнањима, да би му било који студент позавидео. Са таквим интересовањем је пратио сваки наш корак, да му ниједна ситница није промакла. А кад смо ми њега хтели нешто да питамо, увек би за нас нашао времена и био у стању сатима да одговара на питања. Стално је био благо насмејан и просто пленио јачином свога духа и добротом.
Заиста сам почаствован, што сам познавао ову несвакидашњу личност.
Његову кратку биографију можете прочитати на Википедији - Александар Маринчић.
0 comments:
Постави коментар