Свашта ново научих (први део) - Ознаке на гумама

Децембар 2021. године, дошло време да се промене гуме на аутомобилу. У том моменту сам само знао да ми требају гуме димензија 235/55 R17 и како бих избегао мењање пред свако лето и зиму, хтео сам гуме предвиђене за вожњу у свим сезонама. Купио сам четири нове гуме домаће производње, намотирао их код вулканизера и кренуо да возим.

После три године и око сто хиљада пређених километара видела се значајна промена на предњим гумама, толико су се истрошиле да су по спољашњим и унутрашњим боковима потпуно остале без "шаре". Када се упореде са задњим гумама, разлика је драстична. Падало ми је и на памет да трап није центриран како треба, али то није био случај. Приде сам десну гуму, при неком скретању, ударио бочно од ивичњак и од тада је почела да испушта ваздух, толико да сам у последње време морао једном дневно да је "допумпам". Крајње је време да се поново мењају, ако не све четири, онда бар предње.

За протекле три године, кроз причу са многим возачима, посебно са онима који се више разумеју у пнеуматике, искристалисао се став да гуме за све сезоне нису баш идеалне. Да би покриле сва годишња доба, направени су извесни компромиси, зими се ове гуме не понашају као праве зимске гуме (нису мекане), а лети се доста више троше и бучније су него праве летње гуме. Сходно реченом, решио сам да се вратим на режим где се сходно годишњим добима користе одговарајуће гуме. Али, пошто ми се мењање гума пред свако лето и зиму и даље као идеја чини напорним, пало ми је на памет да бих можда могао да набавим сет фелни, тако да имам један сет за лето, један за зиму. На тај начин бих мењао целе точкове, а не само гуме. Можда грешим, али ми ово изгледа као мање временски захтевно, него мењање гума, такође ми делује као лакше за организацију, а можда и сам могу да променим точкове, без одласка код вулканизера и заказивања. При том, вулканизер ми каже да је за саме гуме боље када се чувају на фелнама, него кад се скидају и враћају.

Што се гума тиче, већ сам знао да 235 представља ширину изражену у милиметрима...

 

Поред ових, најважнијих, за димензије, на гумама постоји још читав низ ознака за које треба знати шта представљају. То су индекс оптерећења (Load Index), а дефинише носивост коју свака гума појединачно може безбедно да поднесе, као и индекс брзине (Speed Rating) који означава максималну брзину коју гума може издржати при дозвољеном оптерећењу. Вредности ових индекса можемо наћи у табелама:

На пример гума која има ознаку 235/55 R17 103Y има носивост од 875 кг и може да издржи максимална брзину до 300 км/ч.

 

Додатне ознаке које могу да се сретну на пнеуматицима:

DOT - Датум производње гуме. Овај четвороцифрени број означава у којој недељи (прва два броја) и које године (последња два броја) је произведена гума. Дакле, уколико се на гуми налази DOT 5121, то значи да је она произведена у педестпрвој недељи 2021. године.

M+S - Гума намењена за блато и снег (Mud + Snow). Ова ознака се налази на зимским гумама и код већине гума за све сезоне. 

RFT - Run Flat или Run On Flat је посебна врста гуме која вам омогућава наставак вожње уколико се гума пробуши или издува.

XL - Ова ознака значи да је гума ојачана и има већу носивост (extra load).

На следећем линку могуће је наћи још података о овој теми као још додатних занимљивих и корисних чланака о гумама: https://autogumesrdanov.rs/tekstovi-auto-gume/oznake-na-gumama-i-eu-nalepnica

 

Са идејом да купим још један сет фелни, почињем да се срећем са новим терминима које сам привремено научио и хоћу да их забележеим да би их лакше нашао кад ми поново затребају. Првобитна идеја је била да све ставим у овај блог пост, али обзиром да се текст о ознакама гума одужио, онда ћу о карактеристикама фелни и њиховим ознакама у наредном чланку писати.    

Неђо

Пре двадесетак година, док сам као студент живео у Београду, постојала је књижара, преко пута Теразија у Нушићевој улици, коју сам редовно посећивао - Тројеручица. Била је то једна од боље снабдевених црквених књижара са веома разноликим избором православне литературе. Као што рекох, често сам тамо одлазио. Све то што се тамо могло наћи ме је привлачило, али то није био искључиви разлог што сам од свих књижара тог типа, баш у тој проводио највише времена.

Оно што ме је највише наводило да изнова одлазим тамо су људи који су ту радили као продавци и лепа атмосфера, често и духовита, која је стварала у нашим разговорима. Са ове временске дистанце већ је из сећања избледело како је тачно дошло до тога да се ближе упознамо, али сигурно је утицало и то што су двојица продаваца су били моји земљаци, Милановчани. То су били Неђо и Дејан звани Була. Они су отприлике, по десетак година старији од мене, ја их нисам познавао од раније, из Милановца, упознали смо се ту у књижари. Поред поменуте двојице, ту је било још неколико јако занимљивих људи, било да су ту радили, или као и ја, редовно долазили, па чак и поједини који који су ту долазили не из директног интересовања за духовне теме, него као комшије. Мало по мало, формирао се кружок људи који су се тамо сретали и дружили. Ту су били Саша, Мирослав, Панто, Брко, Мили...

Са некима сам остао у контакту и до дан данас, а неки нису више са нама. Недељко Марковић - Неђо, се упокојио пре неколико година. Јуче сам га се сетио, и хтео бих да запишем и оставим једно сећање на тог дивног човека.

 

Машина на којој радим

Пројекат на коме учествујем, започет пре годину и по дана, данас је у завршној фази. Реч је о машини која врши оптичку контролу зупчаника добијених процесом синтеровања. Поред оптичке контроле, која утврђује да ли поменути зупчаници имају било какве недостатке који се визуелно могу уочити, као што су огреботине, неправилности у облику, оксидирале површине, пукотине и слично, машина ради и димензионалну проверу висине комада. Комаде који су успешно прођу све тестове преусмерава на једну страну, комаде који не прођу бар један од задатих критеријума машина одбацује као шкартне, а сви остали случајеви када постоји било каква несигурност у одлуци, бивају преусмерени на трећу страну и касније се користе да би се софтвер за препознавање "научио" и донео одлуку.

Машина је прављена на једној локацији, систем камера за оптичку инспекцију је уграђен на другој локацији и све је то на крају прорадило на трећој локацији, где се наставило са оптимизацијом. Неколико колега из више земаља је радило на овом пројекту, али због описаних промена локације многи нису могли до краја да испрате пуштање у рад и физички виде како њихова машина ради у реалним условима. Обзиром да сам ја имао ту привилегију да пропратим све од почетка до краја, замолили су ме да направим видео снимак машине у раду. Потрудио сам се да им испуним жељу и резултат тога је настао овај видео:

Неке драге песме

 

Маленим сокаком не пролазим више

текст и музика: Радослав Јовановић

Маленим сокаком не пролазим више

одкако нас, драга, други раставише.

Своме срцу болном да бих мира стек'о

ја одлазим, драга, од тебе далеко.

 

Заборави, драга, кад смо срећни били,

заборави дане кад смо се волели.

Не сећај се више, на минуле часе,

осећаји жарки нека се угасе.

 

Срешћемо се некад, хладно без поздрава,

кад избрише љубав вео заборава.

Кад избрише време осећаје нежне,

срешћемо се драга, без бола, без чежње.

 

На тренутак само кад се прошлост врати,

срца ће нам, драга, болно заплакати.

Зашто једно другом праштат не умесмо,

жалићемо, драга, што се не узесмо.

Интерпретатори: Милан Бабић, Недељко Билкић, Маринко Роквић, Миле Петровић

Интелектуална "икона" Благодат

Сећам се када сам 2000-их година посећивао Богословски факултет у Београду, у холу зграде се  налазила једна занимљива слика Драгана Мојовића. У питању је интелектуална "икона" Благодат, како ју је назвао владика Данило (Крстић). Ово је заправо триптих, код кога се сама слика налази на централном делу, док је на левом и десном крилу исписано тумачење слике.

Због утицаја сунчеве светлости почела је да пропада, па је, да би се очувала, пребачена у другу просторију где није више под директним зрацима светлости. На жалост сада више није доступна посетиоцима да је уживо виде.

За све којима је ова слика остала у драгом сећању, као што је и мени, овде обајвљујем пар фотографија и препис тумачења.

Тумачење ове слике:

Неисказива је тајна Божанства и неописива. Али педагошки, служимо се интелектуалном "иконом" овом да укажемо на три аспекта у једном Богу.

I аспект суштински:

Замислимо да је бело сунце непознатива суштина Божанства. (Ту се слажу са нама јевреји и муслимани да је по суштини Бог један).

II аспект личносни:

Замислимо да су три светлосна круга около сунца три Божанске личности (Света Тројица). Први је Отац, из њега изблистава Син и исходи Свети Дух.

(Ту би јевреји и мухамеданци описали само један круг - јер по логици палог Адама један Бог мора бити једна личност. Но Бог је изнад логике: троличностан. У тројици сваки воли другу двојицу, а не самог себе. То је несебична љубов у Тројици. Иначе, ми питамо рабине и хоџе: кога би могао волети тај "самац-Бог" - пре стварања света - осим самог себе. Онда би то био први егоиста онтолошки).

III аспект енергијски:

Узмимо ове сребрне зраке различите нестворене енергије које вечно зраче из Божје суштине кроз три светлосна круга - као дар Свете Тројице. Један зрак стоји за енергију љубови (агапе - то је огањ који је Мојсеј видео на купини несагоривој: лишће у пламену остало је зелено; а да је то била ватра овога света она би сажегла купину у пепео). Други зраци блиставости стоје за енергије лепоте Божанства, премудрости, истине... Сви ови зраци, све ове енергије, зову се заједно благодат, т.ј., благо дато од Бога ангелима и људима. Оне су нама делимично познате и причестиве.

Замислимо да је сваки човек као парче гвожђа са својом планетарном путањом около сунца Божанства. Неко има више, а неко мање рђе на себи. Рђа представља грехе појединаца: онај који је чистији брже упија енергије Божије. Које парче гвожђа достигне до усијања - тај је постао Бог, али не по суштини (као Света Тројица) но по благодати.

Храна за наше тело долази од створеног сунца чији зраци стварају хлорофил у житу, воћу... Те хране ми се можемо наситити, али храна за за нашу душу је благодат Божија које смо ми ненаситиви. Ми је упијамо у себе без краја и то се зове обожење по благодати. Један од Тројице, Син Божији, постао је човек, са именом Исус, представљен је у средини са скраћеницом ΙϹ ΧϹ ΝΙΚΑ. Са десне стране Христу стоји знак за Богородицу (ΜΡ ΘΥ), а са леве за св. Јована Крститеља (СТ ΙѠ). Сва три парчета немају рђе и блистају оњем Божје љубови (агапе), нарочито богочовек Исус Христос. У њему је пунота Божанских енергија и телесно присустна. Тако ми, у причешћу, не можемо прегристи тело Богочовек, него је свака честица у устима причесника цело тело његово. Ми нисмо људеждери да узимамо тело и крв, него енергије Божанства у Христу. Господ је рекао: "Ја сам хлеб са неба". То "ја" са неба, то је онај други светлосни круг-личност сина Божијега који се оваплотио у Богородици - сакрио светлост вечну под своју човечанску кожу, а на Преображење у поноћ, та светлост је заблистала из њега- да се види да је Он Бог.

Епископ будимски Данило (Крстић).

Рукотворио Драган Мојовић и његов анђео чувар. У Београду, 1990.

Кајмачара

Памтим како су ме водили, док сам још био мали, у ујчевину мога оца — у Боровњаке, на разноразне значајне породичне догађаје и славља. И добро се сећам да се за такве скупове, између осталих ђаконија, увек се спремала једна торта коју нигде после тога нисам имао прилике да сретнем, ни да пробам. Ова традиција се, као и рецепт, преносила са генерације на генерацију, да би се пре пар година угасила. Пишем овај текст са намером да од заборава отргнем барем рецепрт за прављење поменуте торте.

Торта се зове Кајмачара. Као што јој само име каже, за њено прављење је потребан кајмак. Можда ће савременим генерацијама звучи чудно да се кајмак ставља у торту, али то и није тако необично. Добро је познато да већина савремених рецепата за којекакве торте има на списку маргарин или путер. Они који држе до тога да направе квалитетну торту ће користити путер, док они који не хају за квалитет ће уместо путера користити његову јефтину и нездраву замену која се зове маргарин. У стара времена, кад је моја прабаба Будимка правила ову торту маргарин није ни постојао, али зато је постојао млади кајмак који би се бућкањем претворио у отврднуту масу коју ми данас зовемо маслац или путер. Кад већ помињем кајмак, да поменемо и сир, који исто тако може да се користи за прављење торте — чизкејк

Да пређем на ствар, за ову тору потребно је око 700 грама несланог кајмака. А да би се добила та количина кајамка, потребно је око 10 литара помуженог крављег млека. Значи никаква куповна варијанта не долази у обзир, искључиво млеко "из краве, директно". Потребно је да се то млеко узвари и да се остави да се на њему формира кајмак. 

Потребно је неколико сати да се кајмак "ухвати", а онда га треба скинути и оцедити вишак млека. Кад смо добили овакав млади, неслани кајмак, можемо да кренемо у прављење торте.

Умутимо патишпањ (етимологија: pan di Spagna, што на италијанском значи шпански хлеб)¹, од 10 јаја.

Фил правимо тако што кајмак лагано мешамо дрвеном варјачом и док мешамо, додајемо шећер у праху, око 100 грама и при крају додамо и 3-4 шаке млевених ораха. После извесног времена ова смеша кајмака и шећера и ораха ће благо да очврсне и сад можемо да приводимо крају наше прављење торте.

Патишпањ пресећи на пола (по хоризонтали) и нафиловати га кроз средину и около.

И то би било то. Старинска торта Кајмачара је спремна. Пријатно.

---

^{1. [Хвала Наташи за ову информацију.]↩}

Убити птицу ругалицу

Откако је Мајкрософт узео под своје Скајп, из дана у дан, овај некада добар и радо коришћен програм, постаје све лошији и све мање радо коришћен. Нећу да детаљишем, али само да скренем пажњу на једну од ствари која ме нервира код новог Скајпа, а то је веома често ажурурање и после сваког ажурурања то што програм поставља пречицу на десктоп.

Пречицу увек убацим у канту, а да се не би повампирила и канту одмах испразним, али узалуд је то, пошто са следећим ажурирањем она се опет појави.