Машина на којој радим

Пројекат на коме учествујем, започет пре годину и по дана, данас је у завршној фази. Реч је о машини која врши оптичку контролу зупчаника добијених процесом синтеровања. Поред оптичке контроле, која утврђује да ли поменути зупчаници имају било какве недостатке који се визуелно могу уочити, као што су огреботине, неправилности у облику, оксидирале површине, пукотине и слично, машина ради и димензионалну проверу висине комада. Комаде који су успешно прођу све тестове преусмерава на једну страну, комаде који не прођу бар један од задатих критеријума машина одбацује као шкартне, а сви остали случајеви када постоји било каква несигурност у одлуци, бивају преусмерени на трећу страну и касније се користе да би се софтвер за препознавање "научио" и донео одлуку.

Машина је прављена на једној локацији, систем камера за оптичку инспекцију је уграђен на другој локацији и све је то на крају прорадило на трећој локацији, где се наставило са оптимизацијом. Неколико колега из више земаља је радило на овом пројекту, али због описаних промена локације многи нису могли до краја да испрате пуштање у рад и физички виде како њихова машина ради у реалним условима. Обзиром да сам ја имао ту привилегију да пропратим све од почетка до краја, замолили су ме да направим видео снимак машине у раду. Потрудио сам се да им испуним жељу и резултат тога је настао овај видео:

Неке драге песме

 

Маленим сокаком не пролазим више

текст и музика: Радослав Јовановић

Маленим сокаком не пролазим више

одкако нас, драга, други раставише.

Своме срцу болном да бих мира стек'о

ја одлазим, драга, од тебе далеко.

 

Заборави, драга, кад смо срећни били,

заборави дане кад смо се волели.

Не сећај се више, на минуле часе,

осећаји жарки нека се угасе.

 

Срешћемо се некад, хладно без поздрава,

кад избрише љубав вео заборава.

Кад избрише време осећаје нежне,

срешћемо се драга, без бола, без чежње.

 

На тренутак само кад се прошлост врати,

срца ће нам, драга, болно заплакати.

Зашто једно другом праштат не умесмо,

жалићемо, драга, што се не узесмо.

Интерпретатори: Милан Бабић, Недељко Билкић, Маринко Роквић, Миле Петровић

Интелектуална "икона" Благодат

Сећам се када сам 2000-их година посећивао Богословски факултет у Београду, у холу зграде се  налазила једна занимљива слика Драгана Мојовића. У питању је интелектуална "икона" Благодат, како ју је назвао владика Данило (Крстић). Ово је заправо триптих, код кога се сама слика налази на централном делу, док је на левом и десном крилу исписано тумачење слике.

Због утицаја сунчеве светлости почела је да пропада, па је, да би се очувала, пребачена у другу просторију где није више под директним зрацима светлости. На жалост сада више није доступна посетиоцима да је уживо виде.

За све којима је ова слика остала у драгом сећању, као што је и мени, овде обајвљујем пар фотографија и препис тумачења.

Тумачење ове слике:

Неисказива је тајна Божанства и неописива. Али педагошки, служимо се интелектуалном "иконом" овом да укажемо на три аспекта у једном Богу.

I аспект суштински:

Замислимо да је бело сунце непознатива суштина Божанства. (Ту се слажу са нама јевреји и муслимани да је по суштини Бог један).

II аспект личносни:

Замислимо да су три светлосна круга около сунца три Божанске личности (Света Тројица). Први је Отац, из њега изблистава Син и исходи Свети Дух.

(Ту би јевреји и мухамеданци описали само један круг - јер по логици палог Адама један Бог мора бити једна личност. Но Бог је изнад логике: троличностан. У тројици сваки воли другу двојицу, а не самог себе. То је несебична љубов у Тројици. Иначе, ми питамо рабине и хоџе: кога би могао волети тај "самац-Бог" - пре стварања света - осим самог себе. Онда би то био први егоиста онтолошки).

III аспект енергијски:

Узмимо ове сребрне зраке различите нестворене енергије које вечно зраче из Божје суштине кроз три светлосна круга - као дар Свете Тројице. Један зрак стоји за енергију љубови (агапе - то је огањ који је Мојсеј видео на купини несагоривој: лишће у пламену остало је зелено; а да је то била ватра овога света она би сажегла купину у пепео). Други зраци блиставости стоје за енергије лепоте Божанства, премудрости, истине... Сви ови зраци, све ове енергије, зову се заједно благодат, т.ј., благо дато од Бога ангелима и људима. Оне су нама делимично познате и причестиве.

Замислимо да је сваки човек као парче гвожђа са својом планетарном путањом около сунца Божанства. Неко има више, а неко мање рђе на себи. Рђа представља грехе појединаца: онај који је чистији брже упија енергије Божије. Које парче гвожђа достигне до усијања - тај је постао Бог, али не по суштини (као Света Тројица) но по благодати.

Храна за наше тело долази од створеног сунца чији зраци стварају хлорофил у житу, воћу... Те хране ми се можемо наситити, али храна за за нашу душу је благодат Божија које смо ми ненаситиви. Ми је упијамо у себе без краја и то се зове обожење по благодати. Један од Тројице, Син Божији, постао је човек, са именом Исус, представљен је у средини са скраћеницом ΙϹ ΧϹ ΝΙΚΑ. Са десне стране Христу стоји знак за Богородицу (ΜΡ ΘΥ), а са леве за св. Јована Крститеља (СТ ΙѠ). Сва три парчета немају рђе и блистају оњем Божје љубови (агапе), нарочито богочовек Исус Христос. У њему је пунота Божанских енергија и телесно присустна. Тако ми, у причешћу, не можемо прегристи тело Богочовек, него је свака честица у устима причесника цело тело његово. Ми нисмо људеждери да узимамо тело и крв, него енергије Божанства у Христу. Господ је рекао: "Ја сам хлеб са неба". То "ја" са неба, то је онај други светлосни круг-личност сина Божијега који се оваплотио у Богородици - сакрио светлост вечну под своју човечанску кожу, а на Преображење у поноћ, та светлост је заблистала из њега- да се види да је Он Бог.

Епископ будимски Данило (Крстић).

Рукотворио Драган Мојовић и његов анђео чувар. У Београду, 1990.

Кајмачара

Памтим како су ме водили, док сам још био мали, у ујчевину мога оца — у Боровњаке, на разноразне значајне породичне догађаје и славља. И добро се сећам да се за такве скупове, између осталих ђаконија, увек се спремала једна торта коју нигде после тога нисам имао прилике да сретнем, ни да пробам. Ова традиција се, као и рецепт, преносила са генерације на генерацију, да би се пре пар година угасила. Пишем овај текст са намером да од заборава отргнем барем рецепрт за прављење поменуте торте.

Торта се зове Кајмачара. Као што јој само име каже, за њено прављење је потребан кајмак. Можда ће савременим генерацијама звучи чудно да се кајмак ставља у торту, али то и није тако необично. Добро је познато да већина савремених рецепата за којекакве торте има на списку маргарин или путер. Они који држе до тога да направе квалитетну торту ће користити путер, док они који не хају за квалитет ће уместо путера користити његову јефтину и нездраву замену која се зове маргарин. У стара времена, кад је моја прабаба Будимка правила ову торту маргарин није ни постојао, али зато је постојао млади кајмак који би се бућкањем претворио у отврднуту масу коју ми данас зовемо маслац или путер. Кад већ помињем кајмак, да поменемо и сир, који исто тако може да се користи за прављење торте — чизкејк

Да пређем на ствар, за ову тору потребно је око 700 грама несланог кајмака. А да би се добила та количина кајамка, потребно је око 10 литара помуженог крављег млека. Значи никаква куповна варијанта не долази у обзир, искључиво млеко "из краве, директно". Потребно је да се то млеко узвари и да се остави да се на њему формира кајмак. 

Потребно је неколико сати да се кајмак "ухвати", а онда га треба скинути и оцедити вишак млека. Кад смо добили овакав млади, неслани кајмак, можемо да кренемо у прављење торте.

Умутимо патишпањ (етимологија: pan di Spagna, што на италијанском значи шпански хлеб)¹, од 10 јаја.

Фил правимо тако што кајмак лагано мешамо дрвеном варјачом и док мешамо, додајемо шећер у праху, око 100 грама и при крају додамо и 3-4 шаке млевених ораха. После извесног времена ова смеша кајмака и шећера и ораха ће благо да очврсне и сад можемо да приводимо крају наше прављење торте.

Патишпањ пресећи на пола (по хоризонтали) и нафиловати га кроз средину и около.

И то би било то. Старинска торта Кајмачара је спремна. Пријатно.

---

^{1. [Хвала Наташи за ову информацију.]↩}

Убити птицу ругалицу

Откако је Мајкрософт узео под своје Скајп, из дана у дан, овај некада добар и радо коришћен програм, постаје све лошији и све мање радо коришћен. Нећу да детаљишем, али само да скренем пажњу на једну од ствари која ме нервира код новог Скајпа, а то је веома често ажурурање и после сваког ажурурања то што програм поставља пречицу на десктоп.

Пречицу увек убацим у канту, а да се не би повампирила и канту одмах испразним, али узалуд је то, пошто са следећим ажурирањем она се опет појави.

ТаоБао vs АлиЕкспрес

У претходном чланку сам писао о својим првим искуствима онлајн куповине са популарног кинеског вебсајта Алиекспрес-а, али сам поменуо и сајт Таобао, за који сам рекао да је кинекски Амазон. Оба сајта (и Таобао и Аликспрес) припадају Алибаба Групи, а основна разлика је томе што је први примарно намењен куповини у самој Кини, а други искључиво за куповине изван Кине. 

Мени је било интересантно да поредим цене идентичних производа на обе локације. Поређења сам вршио за доста разноразних производа, од којих ћу овде представити само три. 

Први пример, метални лењир дужине 30 cm, произвођача Дели. Овај лењир се може пронаћи на оба сајта помођу каталошог броја, односно, тако што се у пољу за претрагу унесе: "deli 8463".

Таобао цена је 8,5 јуана што претворено у "нашу" валуту износи 1,1 евро. Цена на Алиекспресу је више него четири пута већа, односно 4,44 евра.

Други пример нека буде апарат за кување пиринча:

Цена овог апарата у Кини је 149 јуана што је отприлике око 20 евра. Цена на Алиекспресу је 108 евра, што је више него пет пута скупље у односу на Таобао.

Последњи пример, копија Gerber StrongArm ножа:

Таобао ¥77 = €9,94; Алиекспрес €31,06. Таобао је у овом случају више него три пута јефтинији од Алиекспреса.

Занимљивост код последњег примера, зато што је ово копија (нелегална, пиратска), је да се не може продавати ван Кине на исти начин као што се продаје у Кини, тако да овај нож на Таобао сајту може да се пронађе ако се у пољу за претрагу укуца "gerber 刀", али било каква претрага где се помиње Гербер нож на Алиекспресу неће дати резултат. На Алиекспресу може да се дође до овог предмета, тако што се у пољу за претрагу куца "survival knife" или нешто слично. Чак и слика производа која је на први поглед идентична на оба сајта, ако се пажљивије погледа уочиће се неке разлике. Алиекспресова слика је измењена тако што је обрисан натпис GERBER са корица ножа и са упутства.

Куповине из Кине

Док сам живео у Кини активно сам користио услуге онлајн куповине са сајта www.taobao.com и имам више него позитивно искуство. Понекад је тешко пронаћи оно што желите (сајт је на кинеском језику), али кад једном нађете, сам процес куповине и брзина испоруке је изванредна. Ретко се дешава да предмет куповине не одговара опису или је лошијег квалитета него што може са фотографија и описа да се закључи. Чак и кад се то догоди, па нисте задовољни робом коју сте добили, у договору за продавцем могуће је да се роба врати, или још чешће трговац Вам врати део новца или цео износ, у зависности од ситуације. Оно што ми се посебно свиђа је то што увек постоји  могућност за договор са продавцем и што из досадашњег искуства могу да кажем да ми се није десило да неко покуша да ме превари.

ТаоБао (торбица у српском преводу) је заправо кинески Амазон, али, на жалост, не функционише ван Кине. Додуше постоји верзија world.taobao.com, намењена трговини са остатком света, али још увек није технички функционална на начин као што су то други кинески сајтови за онлајн трговину AliExpress, GearBest...

Управо о поменутом Алиекспресу хоћи да напишем пар речи, наиме хтео бих да поделим своје прво искусто, искуство прве куповине са овог вебсајта.

Мало сам се распитао код познаника и пријатеља који су поручивали са Алиекспреса, каква су њихова искуства и сви су имали само позитивна искуства. Једино што им је достава била спора. Одлучио сам се да наручим неке додатке за Ардуинo; две плочице са релејима и један прото-борд "шилд". Одабрао сам продавницу која бесплатно испоручује ствари за Србију. На сајту је стајало процењено време за доставу од 30 до 50 дана. Као што се види са доње слике, ствари су наручене 6. јуна.

Петнаестак дана касније, тачније 22. јуна, пред вратима ме је сачекала подебела жута коверта, са стварима које сам наручио. Пакет је стигао неоштећен, мада је, чини ми се, могао бити мало боље упакован. Тако да је моја прва куповина протекла заиста добро и пошиљка је стигла у изненађујуће кратком року.

На сајту постоји и могућност праћења пошиљки. Поред сваке наруџбине постоји дугме Track Order, где се можевидети на којој етапи да се налази пошиљка. Прво, од потврде продавца да је предао пакет до напуштања земље порекла (изгледа да највише времена пакет проведе на овој етапи). Друга етапа је путовање између земље порекла и земље крајње дестинације. Трећа и последња етапа је до крајњег корисника. Али изгледа да праћење бесплатних пошиљки није баш прецизно. Mогуће је испратити до уласка у Србију, а после тога понекад пошиљка нестаје у "магли" и све зависи од цариника и поштара, кад ћете и да ли ћете добити пакет.

Као што може да се види на доњој слици, пошиљка коју сам већ примио, се налази између Кине у Србије! :-)

У тренутку док пишем овај текст имам још три поруџбине које чекам да стигну. Друга (односно прва од три које чекам) је наручена 6. јуна, као и ова поруџбина која је већ приспела. Трећа и четврта су поручене 17. и 20. јуна, респективно. Од преосталих наруџбина очекујем трећу поруџбину да прва стигне. Пошто је она већ напустила земљу порекла, док су друга и четврта још увек на првој етапи. Како пошиљке буду стизале, тако ћу ажурирати овај текст са датумима приспећа.

Друга пошиљка је стигла 27. јуна (21 дана после наручивања). Према подацима за праћење, ова пошиљка се налази у Кини (још је у првој етапи)!!!

Трећа пошиљка је стигла 6. јула (19 дана после наручивања).

И последња, четврта пошиљка је стигла  7. јула (17 дана после наручивања).