Пре двадесетак година, док сам као студент живео у Београду, постојала је књижара, преко пута Теразија у Нушићевој улици, коју сам редовно посећивао - Тројеручица. Била је то једна од боље снабдевених црквених књижара са веома разноликим избором православне литературе. Као што рекох, често сам тамо одлазио. Све то што се тамо могло наћи ме је привлачило, али то није био искључиви разлог што сам од свих књижара тог типа, баш у тој проводио највише времена.
Оно што ме је највише наводило да изнова одлазим тамо су људи који су ту радили као продавци и лепа атмосфера, често и духовита, која је стварала у нашим разговорима. Са ове временске дистанце већ је из сећања избледело како је тачно дошло до тога да се ближе упознамо, али сигурно је утицало и то што су двојица продаваца су били моји земљаци, Милановчани. То су били Неђо и Дејан звани Була. Они су отприлике, по десетак година старији од мене, ја их нисам познавао од раније, из Милановца, упознали смо се ту у књижари. Поред поменуте двојице, ту је било још неколико јако занимљивих људи, било да су ту радили, или као и ја, редовно долазили, па чак и поједини који који су ту долазили не из директног интересовања за духовне теме, него као комшије. Мало по мало, формирао се кружок људи који су се тамо сретали и дружили. Ту су били Саша, Мирослав, Панто, Брко, Мили...
Са некима сам остао у контакту и до дан данас, а неки нису више са нама. Недељко Марковић - Неђо, се упокојио пре неколико година. Јуче сам га се сетио, и хтео бих да запишем и оставим једно сећање на тог дивног човека.
