05. децембар 2020.

Интелектуална "икона" Благодат

Сећам се када сам 2000-их година посећивао Богословски факултет у Београду, у холу зграде се  налазила једна занимљива слика Драгана Мојовића. У питању је интелектуална "икона" Благодат, како ју је назвао владика Данило (Крстић). Ово је заправо триптих, код кога се сама слика налази на централном делу, док је на левом и десном крилу исписано тумачење слике.

Због утицаја сунчеве светлости почела је да пропада, па је, да би се очувала, пребачена у другу просторију где није више под директним зрацима светлости. На жалост сада више није доступна посетиоцима да је уживо виде.

За све којима је ова слика остала у драгом сећању, као што је и мени, овде обајвљујем пар фотографија и препис тумачења.


Тумачење ове слике:

Неисказива је тајна Божанства и неописива. Али педагошки, служимо се интелектуалном "иконом" овом да укажемо на три аспекта у једном Богу.

I аспект суштински:

Замислимо да је бело сунце непознатива суштина Божанства. (Ту се слажу са нама јевреји и муслимани да је по суштини Бог један).

II аспект личносни:

Замислимо да су три светлосна круга около сунца три Божанске личности (Света Тројица). Први је Отац, из њега изблистава Син и исходи Свети Дух.

(Ту би јевреји и мухамеданци описали само један круг - јер по логици палог Адама један Бог мора бити једна личност. Но Бог је изнад логике: троличностан. У тројици сваки воли другу двојицу, а не самог себе. То је несебична љубов у Тројици. Иначе, ми питамо рабине и хоџе: кога би могао волети тај "самац-Бог" - пре стварања света - осим самог себе. Онда би то био први егоиста онтолошки).

III аспект енергијски:

Узмимо ове сребрне зраке различите нестворене енергије које вечно зраче из Божје суштине кроз три светлосна круга - као дар Свете Тројице. Један зрак стоји за енергију љубови (агапе - то је огањ који је Мојсеј видео на купини несагоривој: лишће у пламену остало је зелено; а да је то била ватра овога света она би сажегла купину у пепео). Други зраци блиставости стоје за енергије лепоте Божанства, премудрости, истине... Сви ови зраци, све ове енергије, зову се заједно благодат, т.ј., благо дато од Бога ангелима и људима. Оне су нама делимично познате и причестиве.



Замислимо да је сваки човек као парче гвожђа са својом планетарном путањом около сунца Божанства. Неко има више, а неко мање рђе на себи. Рђа представља грехе појединаца: онај који је чистији брже упија енергије Божије. Које парче гвожђа достигне до усијања - тај је постао Бог, али не по суштини (као Света Тројица) но по благодати.

Храна за наше тело долази од створеног сунца чији зраци стварају хлорофил у житу, воћу... Те хране ми се можемо наситити, али храна за за нашу душу је благодат Божија које смо ми ненаситиви. Ми је упијамо у себе без краја и то се зове обожење по благодати. Један од Тројице, Син Божији, постао је човек, са именом Исус, представљен је у средини са скраћеницом ΙϹ ΧϹ ΝΙΚΑ. Са десне стране Христу стоји знак за Богородицу (ΜΡ ΘΥ), а са леве за св. Јована Крститеља (СТ ΙѠ). Сва три парчета немају рђе и блистају оњем Божје љубови (агапе), нарочито богочовек Исус Христос. У њему је пунота Божанских енергија и телесно присустна. Тако ми, у причешћу, не можемо прегристи тело Богочовек, него је свака честица у устима причесника цело тело његово. Ми нисмо људеждери да узимамо тело и крв, него енергије Божанства у Христу. Господ је рекао: "Ја сам хлеб са неба". То "ја" са неба, то је онај други светлосни круг-личност сина Божијега који се оваплотио у Богородици - сакрио светлост вечну под своју човечанску кожу, а на Преображење у поноћ, та светлост је заблистала из њега- да се види да је Он Бог.

Епископ будимски Данило (Крстић).

Рукотворио Драган Мојовић и његов анђео чувар. У Београду, 1990.