2. јул 2010.

Мог чукундеде брат

Тодор Боровњак, професор, писац (Брезна, Руднички округ, 1876 — Београд, 21. XII 1963)

   У Чачку је завршио VII разред гимназије (1895). Матурирао је у гиманзији у Крагујевцу (1896) и у истој службу обављао као професор француског и српског језика (1898-1914). Истовремено је службовао у више места: био је директор гимназије у Горњем Милановцу (1902-1904), професор и заступник директора гимназије у Пљевљима (1902-1905), професор у солунској (1905-1906) и пожаревачкој гимназији (1907-1908). Током Првог светског рата пребачен је у Француску где је радио као професор импровизоване српске гимназије у селу Вирвиј код Гренобла (1916). По повратку враћен је на дужност директора гимназије у Горњем Милановцу (1924-1926) и на том месту је пензионисан. Остатак живота провео је у Београду. Сахрањен је у Горњем Милановцу.
   Бавио се друштвеним, политичким и књижевним радом. Залагао се за унапређење и проширење гимназије у Горњем Милановцу, што је 1922. успео те је Милановац имао свих осам разреда.

   ДЕЛА: Милорад Драшковић, Београд 1922; Милорад Драшковић: о десетогодишњици од његове смрти, Горњи Милановац 1931; Југословенска мисао "Знано — вољено", Београд 1936.


Горњи текст, са пар исправки, преузет је из Српског биографског речника Матице српске.

9. март 2010.

Очима Лава




Powered by Zoomify

Ову панорамску фотографију сам направио на једној планини, у близини Прилепа, са стене коју зову Лав. Поглед са овог места је заиста невероватан, види се скоро цела Пелагонија. Испод самог Лава, налази се предиван, стари манастир Трескавец. Наравно, фотографија не може да пружи утисак какав оставља стварно присуство, али овом могућношћу зумирања и кретања по фотографији, покушавам да пренесем бар део реалности и импресија. Иначе, на овом месту су снимане неке од сцена за мени веома драг филм — Пре кише.

Фотографисано 20. јула 2009. године.