02. јул 2010.

Мог чукундеде брат

Тодор Боровњак, професор, писац (Брезна, Руднички округ, 1876 — Београд, 21. XII 1963)

   У Чачку је завршио VII разред гимназије (1895). Матурирао је у гиманзији у Крагујевцу (1896) и у истој службу обављао као професор француског и српског језика (1898-1914). Истовремено је службовао у више места: био је директор гимназије у Горњем Милановцу (1902-1904), професор и заступник директора гимназије у Пљевљима (1902-1905), професор у солунској (1905-1906) и пожаревачкој гимназији (1907-1908). Током Првог светског рата пребачен је у Француску где је радио као професор импровизоване српске гимназије у селу Вирвиј код Гренобла (1916). По повратку враћен је на дужност директора гимназије у Горњем Милановцу (1924-1926) и на том месту је пензионисан. Остатак живота провео је у Београду. Сахрањен је у Горњем Милановцу.
   Бавио се друштвеним, политичким и књижевним радом. Залагао се за унапређење и проширење гимназије у Горњем Милановцу, што је 1922. успео те је Милановац имао свих осам разреда.

   ДЕЛА: Милорад Драшковић, Београд 1922; Милорад Драшковић: о десетогодишњици од његове смрти, Горњи Милановац 1931; Југословенска мисао "Знано — вољено", Београд 1936.


Горњи текст, са пар исправки, преузет је из Српског биографског речника Матице српске.