Тодор Боровњак, професор, писац (Брезна, Руднички округ, 1876 — Београд, 21. XII 1963)
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhrsHmgUoATc8SLrVCp5uDI8YVrmZ9E_mmbKmh5oC_OBkjI4xwCnQtzRGlN78TrsIGYZFmlwoKbii6G-TCcUl_qwFS-FARz7euShYLRUG0q6IVKst_ewri2MVrcFFkeRH91zwk031GWIx8/s200/Todor-Borovnjak.jpg)
У Чачку је завршио VII разред гимназије (1895). Матурирао је у гиманзији у Крагујевцу (1896) и у истој службу обављао као професор француског и српског језика (1898-1914). Истовремено је службовао у више места: био је директор гимназије у Горњем Милановцу (1902-1904), професор и заступник директора гимназије у Пљевљима (1902-1905), професор у солунској (1905-1906) и пожаревачкој гимназији (1907-1908). Током Првог светског рата пребачен је у Француску где је радио као професор импровизоване српске гимназије у селу Вирвиј код Гренобла (1916). По повратку враћен је на дужност директора гимназије у Горњем Милановцу (1924-1926) и на том месту је пензионисан. Остатак живота провео је у Београду. Сахрањен је у Горњем Милановцу.
Бавио се друштвеним, политичким и књижевним радом. Залагао се за унапређење и проширење гимназије у Горњем Милановцу, што је 1922. успео те је Милановац имао свих осам разреда.
ДЕЛА:
Милорад Драшковић, Београд 1922;
Милорад Драшковић: о десетогодишњици од његове смрти, Горњи Милановац 1931;
Југословенска мисао "Знано — вољено", Београд 1936.
Горњи текст, са пар исправки, преузет је из Српског биографског речника Матице српске.